Zaključaj lokot, katanac neka zveči, da sve one skrivene stvari ostanu tamo iza rešetke koja je brana nedačama i nemiru. Ako se odškrinu vrata, zamoli vjetar, bura neka raznese pijesak na tlu i velikim praskom zalupi drvenim oknom. Ako u nju skrivaš samo tebi drage uspomene, onda neka ipak odškrinuta budu vratanca, jer malena kap te iskonske sreće, mirna lađa ploveće tišine neka ti svakodnevno napuni srce. Koračaj visoko uzdignute glave, znajući da imaš one slatke željno iščekivane tajne, maleno blago, koje spava tamo negdje zatvoreno od tuđih pogleda.
