Sjednimo u cigansku kočiju i našim ljubavnim karavanom pobjegnimo u daljinu. Neka nam samo tragovi drvenih točkova prave društvo ... Jest ćemo šumske bobice, sočne kao med, a piti kapi jutarnje rose sa listova agave. Naša ljubav biti će nam plaća, rad će nam biti borba za sreću.
29 lipnja, 2011
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
moze, ja bih odmah! :))
OdgovoriIzbrišiIdem, kad je polazak?
OdgovoriIzbrišiIzgleda prekrasno!
OdgovoriIzbrišiIdemo istog trena!!!
OdgovoriIzbrišiEm cigansko ... em tirkizno ... aaaaaah, čekajte i mene!
OdgovoriIzbrišija ne bi imala nikaj protiv jedne ovak ljepe zelene kočije u svom vrtu...
OdgovoriIzbrišiI ja bih, ove slike su me odmah oraspolozile:-)
OdgovoriIzbrišiPusa
bajka!!!
OdgovoriIzbrišiI ja bi rado...ali sam se tek vratila s puta...za iduće putovanje me pribilježi...predivne slikice...pozz
OdgovoriIzbrišiAjme kako su ova tirkizna kola dobra! stvarno bi na put s njima ili ih ipak samo imala u svom vrtu da se mogu unutra izvaliti na mekani krevet i čitati knjigu :)
OdgovoriIzbrišiA gdje je princ ili žabac, sasvim svejedno, pozdrav. Loredana
OdgovoriIzbriši