"One noći smo bili, započeo sam priču,
ispred neke kuće na bulevaru...
Lynn je željela hodati bosa, skinula je cipele i stavila ih u torbu.
Šetali smo tako ispred te kuće..
Onda je ulicom prošla neka dječurlija sa maskama na licu.
Vraćali su se sa nekog karnevala.
Jedan od njih je prišao Lynn i upitao je:
- Zašto hodate bosi?
Zaustavili su se i napravili krug oko nas.
- Zašto hodate bosi?
Zaustavili su se i napravili krug oko nas.
Svi zajedno su imali godina koliko mi skupa.
- Tako se brže hoda, odgovorila im je.
- Stvarno?, rekli su svi u glas.
- Da, rekla je Lynn, skineš cipele samo onda kad odlučiš gdje želiš ići.
- Tako se brže hoda, odgovorila im je.
- Stvarno?, rekli su svi u glas.
- Da, rekla je Lynn, skineš cipele samo onda kad odlučiš gdje želiš ići.
Gdje vi želite ići? - U Disneyland, rekli su
- Skinite onda cipele, rekla je Lynn. Biti ćete tamo za pet minuta.
Klinci su stvarno poskidali cipele i pojurili ka Disneylandu.
- Pogledaj ih, rekla mi je, požurili su da stignu svoj san."
- Skinite onda cipele, rekla je Lynn. Biti ćete tamo za pet minuta.
Klinci su stvarno poskidali cipele i pojurili ka Disneylandu.
- Pogledaj ih, rekla mi je, požurili su da stignu svoj san."
Milan Oklopdžić "CA Blues"
Prekrasan isječak! Toliko optimizma u mrkloj noći!
OdgovoriIzbrišislatko,sad bih i ja izula svoje i pozurila u svoj san:)))
OdgovoriIzbrišiprekrasan tekst, a kutijica ko iz bajke
OdgovoriIzbrišiPrelepo zaista .... i tekst i kutija ....
OdgovoriIzbrišiPonekad je teško odlučiti gdje želiš ići, a ponekad još teže kako ići... Pusa
OdgovoriIzbrišipreslatko... nemam kaj drugo za reć...
OdgovoriIzbrišiNavrati na moj blog i uključi se u malu igricu... da se malo igramo :)
http://unique-hrebina.blogspot.com/